Другарство и за време пандемије.

Пре 4 године, у вртић  Вевeрица, са своје 3. године живота, кренула је група деце, уплашена и збуњена. Није се знало ко је био више збуњен-деца или родитељи....пролазило је време, деца су одрастала, сазревала и откривала чаролију у времену проведеном у вртићу са другарима, а чаролије је било баш... баш... многоооооооооооооооо.
Без и једног дана свађе, без и једног дана ружних успомена пролетело је 4 године.
Онда је стигло пролеће и са њим и вирус Covid 19....Таман када смо планирали како да овековечимо наше 4 године предивног дружења, вирус нам је закључао вртић, закључао детињство у станове, иза маски и изолације.

Најомиљеније дете у групи, проводило је дане са татом, у природи, учећи нове вештине, јер Лукин тата је неко ко  је опчинио децу својим учешћем у пројекту "Једног дана када порастем...".

 

 

Неко ко је  смислио  како да поново окупи децу и врати им осмех на лице. 

 

 Пролећни  дан, мали број другара оних храбријих родитеља, који су након престанка изолације, препустили Лукином тати своју децу у целодневну авантуру, и срећи није било краја. Како им је било, погледајте и ви.




Сутра "Хакелбери Финови" крећу у нову авантуру. Једва чекамо да видимо и чујемо њихове нове утиске.